Kako ispravno popuniti obrazac Analiza procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma

Postavlja se pitanje da li se ovaj obrazac popunjava samo za kupca nepokretnosti ili i za prodavca? Kako se procenjuje stepen rizika stranke?

U cilju pojašnjenja načina preduzimanja propisanih radnji i mera radi sprečavanja i prepoznavanja pranja novca i finansiranja terorizma od strane obveznika, posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti, koristeći ponuđene modele obrazaca, odnosno obrazac „Analiza procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma”, ukazujemo na sledeće:
Zakon o sprečavanju pranja novca i finasiranja terorizma članom 5 obavezuje obveznike da preduzimaju radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma pre, u toku i nakon uspostavljanja poslovnog odnosa.

Te radnje i mere obuhvataju čitav niz aktivnosti, od kojih su najznačajnije poznavanje stranke i praćenje njenog poslovanja.

Poznavanje stranke i njegovog poslovanja je jedna od osnovnih pretpostavki uspešne borbe protiv pranja novca. Postojanje stranki koje nisu poznate obvezniku predstavlja veoma visok rizik od pranja novca.

Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma definisane su radnje i mere koje je potrebno sprovesti u cilju poznavanja i praćenja stranke (član 7 Zakona), a obveznik je dužan da ih sprovodi:
- prilikom uspostavljanja poslovnog odnosa sa strankom,
- kada u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i
- kada postoji sumnja u istinitost ili verodostojnost pribavljenih podataka o stranci i stvarnom vlasniku.

One obuhvataju:
1) utvrđivanje identiteta stranke;
2) proveru identiteta stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora ili putem sredstava elektronske identifikacije u skladu sa zakonom;
3) utvrđivanje identiteta stvarnog vlasnika stranke i provera njegovog identiteta u slučajevima propisanim zakonom;
4) pribavljanje i procenu informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije;
5) pribavljanje i procenu verodostojnosti informacija o poreklu imovine koja je ili će biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije,
6) redovno praćenje poslovanja i proveru usklađenosti aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke. Pod informacijom o aktivnostima stranke koja je fizičko lice u smislu ovog zakona podrazumeva se obaveštenje o ličnom, profesionalnom ili sličnom delovanju stranke (zaposlen, penzioner, student, nezaposlen itd.), odnosno podatak o aktivnosti stranke (na sportskom, kulturnoumetničkom, naučnoistraživačkom, vaspitnoobrazovnom ili drugom području), koji predstavlja osnov za uspostavljanje poslovnog odnosa, odnosno informacija o aktivnostima stranke koja je preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava ili lice građanskog prava podrazumeva se obaveštenje o delatnosti stranke, poslovnim odnosima i poslovnim partnerima, poslovnim rezultatima i slična obaveštenja.

Ukoliko bi sprovođenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke izazvalo sumnju kod stranke da obveznik sprovodi radnje i mere radi dostavljanja podataka Upravi, obveznik je dužan da obustavi preduzimanje navedenih radnji i mera i o tome sastavi službenu belešku u pismenoj formi koju dostavlja Upravi.

Dakle, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma obavezuje obveznike da prikupljaju podatke o strankama sa kojima stupaju u poslovni odnos, i da sa njima upravljaju na propisani način, odnosno da na osnovu pribavljenih i proverenih podataka o svakoj stranci izvrše analizu procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma te stranke kako bi doneli odluku da li da sa tom strankom uspostave poslovni odnos ili ne, odnosno ako je poslovni odnos započeo, da ga prekinu.

Na osnovu analize rizika obveznik svrstava stranku u jednu od sledećih kategorija rizika:
1) niskog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje pojednostavljene radnje i mere;
2) srednjeg rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje najmanje opšte radnje i mere;
3) visokog rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i primenjuje pojačane radnje i mere.

Obveznik internim aktima može, pored navedenih, predvideti i dodatne kategorije rizika, i odrediti radnje i mere koje će primenjivati.

Za izvršenje ove zakonske obaveze koristan se pokazao obrazac „Analiza procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma„ koji je prilog materijala koji učesnici Seminara o zakonu o sprečavanju pranja novca u organizaciji redakcije stručnih izdanja kompanije Rezon Media Grup, imovina.net dobijaju.

On omogućava obvezniku, posredniku u prometu i zakupu nepokretnosti, da u potpunosti odgovori na zakonsku obavezu propisanu članom 6. Zakona, odnosno, da izradi i ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa tim zakonom, Smernicama koje je doneo organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom tog zakona i procenom rizika od pranja novca i finansiranja terorizma izrađenom na nacionalnom nivou, jer srazmerno prirodi i obimu poslovanja, kao i veličini posrednika, uzima u obzir osnovne vrste rizika (geografski rizik, rizik stranke, rizik transakcije i rizik usluge), a daje mogućnost dodavanja i drugih vrsta rizika (rizik utvrđen nacionalnom procenom) ili neki drugi rizik koji je posrednik identifikovao zbog specifičnosti poslovanja.

Posrednik, u skladu sa zakonskim obavezama i Smernicama koje je doneo nadležni organ nadzora,formira, sačinjava obrazac“ Analiza procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma“ za svaku grupu ili vrstu stranke, odnosno poslovnog odnosa, usluge koju pruža u okviru svoje delatnosti.

Napominjemo da je odredbama člana 3. stav 1 tačka 5 Zakona propisano da je stranka fizičko lice, preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava i lice građanskog prava koje vrši transakciju ili uspostavlja poslovni odnos sa obveznikom.

Imajući u vidu da se posredovanje vrši na osnovu ugovora o posredovanju u prometu, odnosno zakupu nepokretnosti, koji zaključuju nalogodavac i posrednik, a da nalogodavac može da bude prodavac, kupac, zakupodavac ili zakupac, odnosno punomoćnik nekog od tih lica., to posrednik sačinjava obrazac „Analiza procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma“ za svaku stranku posebno, odnosno za prodavca, kupca, zakupodavca ili zakupca koji može biti fizičko lice, preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava ili lice građanskog prava.

To praktično znači da ukoliko je posredniku stranka-nalogodavac -prodavac, odnosno stranka-nalogodavac-kupac, obrazac „Analiza procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma“ sačinjava za svaku stranku-nalogodavca-posebno, gde svaki od njih može biti fizičko lice, preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava ili lice građanskog prava.

Ponuđeni obrazac „Analiza procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma“ predstavlja model za analizu rizika individualne (pojedinačne) stranke, koja se vrši analizom propisanih rizika, a daje mogućnost dodavanja i drugih rizika, prioritetno rizika utvrđenog nacionalnom procenom rizika, za stranke koje su obveznici zakona.

Svaki rizik (geografski rizik, rizik stranke, rizik transakcije i rizik usluge)se analizira pojedinačno kroz grupu pitanja, gde odgovori na ta pitanja omogućavaju upravljanje dobijenim podacima o stranci i pojedinačno ocenjuje.

Ukupan rizik stranke dobija se sabiranjem ocena svih rizika. Na osnovu ovog zbira vrši se klasifikacija stranke na:
- stranku niskog rizika,
- stranku srednjeg rizika,
- stranku visokog rizika,
- neprihvatljivu stranku.

Često se dešava da posrednici primenom obrasca koji su sačinili za analizu rizika stranke pre uspostavljanja poslovnog odnosa stranku svrstaju u stranku niskog rizika i donesu odluku da sa njom stupe u poslovni odnos, odnosno zaključe ugovor ili predugovor i time završe sa analizom rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Imajući u vidu obavezu posrednika da radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma preduzima i u toku i nakon uspostavljanja poslovnog odnosa, to se podaci o stranci i okolnosti oko poslovnog odnosa mogu u tom periodu izmeniti ili dopuniti novim ili drugim podacima.

Obaveza je posrednika da te izmene i promene evidentira u sačinjenom obrascu, da ponovo izvrši analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma i da u zavisnosti od tako dobijenog ukupnog rizika preduzme propisane radnje i mere.

Ukoliko u navedenom periodu nije bilo promena u prikupljenim i proverenim podacima o stranci, analiza rizika od pranja novca i finansiranja terorizma za tu stranku se može smatrati okončanom.

Pitanja sadržana u ponuđenom modelu obrasca “Analiza procene rizika od pranja novca i finansiranja terorizma„ mogu da se koriste ukoliko daju odgovarajuće odgovore, odnosno ukoliko su primenljiva na konkretnu stranku, ali obrazac daje mogućnost da se neka pitanja, za neke rizike, izmene, dodaju ili usklade sa Smernicama koje je nadleži organ doneo.

Posrednici u prometu i zakupu nepokretnosti bi primenom znanja, iskustva u radu sa strankama i posedovanjem i drugih znanja i veština u svojoj oblasti, ažurnim izmenama i dopunama svojih internih akata - obrazaca za analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, mogli da sačine i koriste i efikasniji obrazac za tu analizu i time bi pokazali visok stepen svesti i opreza u sprečavanju i prepoznavanju pranja novca i finansiranja terorizma.