Izveštaj RGZ-a za IV kvartal 2023 -Najskuplji kvadrat na Vračaru

Podaci Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za četvrti kvartal 2023. pokazuju da je u Republici Srbiji nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije korona virusa. U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti je opao za 8 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali i dalje iznosi 31 odsto od ukupnog prometa u četvrtom kvartalu. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u poslednjem kvartalu 2023. godine dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Republike Srbije.

Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,7 milijardi evra, što je za 40 odsto više u odnosu na četvrti kvartal 2019. (pre pandemije) i za 22 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Od ukupno 1,7 milijardi evra, 534,1 milion evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosio je 32.069 što je za 6,7 odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije korona virusa i za 14,3 odsto manje nego u četvrtom kvartalu prošle godine.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za 4 procentna poena manje nego u četvrtom kvartalu 2022. godine. Za kuće je izdvojeno 134,1 milion evra (8 odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 131 milion evra (8 odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 100,7 miliona evra (6 odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra (5 odsto od ukupne vrednosti). Kada je reč o načinu plaćanja, 7 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je 2 procentna poena manje nego lane.

Najveći obim novčanih sredstava zabeležen je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu i iznosi 392 miliona evra, dok je kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić, sa teritorije istog suda, zabeležila najveći obim novčanih sredstava u iznosu od 65,8 miliona evra, od čega oko 44,2 miliona evra pripada delimično regulisanom tržištu. Najveći broj kupoprodajnih ugovora na tržištu nepokretnosti, dostavljenih od strane javnih beležnika, je na području Osnovnog suda u Novom Sadu, dok je najveći broj zaključenih ugovora u kancelariji Javni beležnik Mirjana Simović Aleksić i iznosi 516 ugovora. Kancelarija Javni beležnik Milka Sredojević, sa teritorije Osnovnog suda u Užicu, je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih ugovora na delimično regulisanom tržištu nepokretnosti sa 274 ugovora u četvrtom kvartalu 2023. godine.

U Gradu Beogradu za stanove je izdvojeno 493,2 miliona evra, a u Beogradu je zabeležen i najveći broj od 7.237 kupoprodajnih ugovora. Najveće cene za stanove su postignute u Beogradu, gde je najskuplji stan prodat na opštini Vračar po ceni od 1.540.000 evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat stana u ovom periodu. Najskuplja kuća prodata je na gradskoj opštini Savski venac (Grad Beograd) za 1.900.000 evra. Najskuplje plaćeno garažno mesto u četvrtom kvartalu plaćeno je 63.000 evra na beogradskoj opštini Stari grad, dok najskuplja cena poslovnog prostora iznosi 7.820.000 evra i plaćena je na opštini Palilula u Beogradu.

U izveštaju Republičkog geodetskog zavoda nalazi se analiza tržišta nekretnina u Republici Srbiji za četvrti kvartal 2023. godine, kao i uporedna analiza podataka u periodu od 2019. do 2023. godine. Ovaj izveštaj omogućava uvid u trendove cena i prodaje nekretnina u Srbiji i koristan je za investitore, kupce i prodavce nekretnina u Republici Srbiji zbog toga što daje objektivan uvid u stanje na tržištu nepokretnosti.