Pad inflacije i niže kamatne stope na stambene kredite u Srbiji 2024

Tržište nekretnina u mnogim zemljama Jugoistočne Evrope pogođeno je krizom, ne samo zbog inflacije, rata u Ukrajini, energetske krize već i činjenice da u mnogim zemljama postoji zavisnost od kreditnih kupaca. To nije slučaj sa Srbijom, koja ne zavisi od kreditnih kupaca, već ima jako puno keš kupaca. Istovremeno domaće tržište komercijalnih nekretnina ostaje atraktivno za strane investitore, posebno za razvoj logističkih i industrijskih objekata.

Prema istraživanju stručnjaka u Srbiji se čak 70 odsto stanova plaća gotovinom, a cenu kvadrata i dalje diktiraju inflacija, poskupljenje građevinskog materijala i nedostatak radne snage. Trenutno cene nekretnina u Srbiji stagniraju, a kakve će biti u 2024. niko ne može sa sigurnošću da predvidi, ali dobre vesti stižu od bankara: sledeće godine očekuju pad inflacije i niže kamate stope, a to uključuje i stambene kredite.

Ovo su samo neki od zaključaka učesnika Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi „Balkans Property Forum 2023“, koju su u Beogradu organizovali Property Forum i Kraljevski institut ovlašćenih procenitelja iz Velike Britanije (RICS).

NIŽE KAMATNE STOPE U 2024.

Srbija ne zavisi od kreditnih kupaca kao što je to slučaj sa mnogim drugim državama Evrope, koje je trenutno zahvatila velika kriza. U Srbiji još uvek ima dosta keš kupaca, kako Rusa, Ukrajinaca tako i naše dijaspore. Potražnja je malo je usporenija, ali i dalje postoji, pa su tako i bankari i ljudi iz sektora nekretnina optimisti za sledeću godinu – smatra Nikola Đogatović, direktor Sektora komercijalnih nekretnina Novaston Real Estate Platforma, koji očekuje da će Srbija zadržati taj balans i da neće biti velike krize kakvu je svet zahvatila 2007-2008. godine.

Cene nekretnina ne zavise samo od potražnje već i od inflacije na evropskom nivou i stvarne kupovne moći, a trenutno su cene svih vrsta nekretnina u Srbiji na maksimumu. Poslednjih godina u Beogradu se proda oko 20.000 stanova godišnje što je relativno malo, ali je ta prodaja u 2023. godini prilično stala, ne samo zbog inflacije, visokih cena već i nepovoljnih kamata na kredite.

Prema rečima Marije Savić, direktorke Ekonomskih istraživanja Banka Intese, inflacija je početkom godine dostigla vrhunac u svim zemljama, a u Mađarskoj je bila najviša od svih zemalja EU, čak 25%. Kod nas je bila na vrhuncu u aprilu, nekih 16% i sada vidimo da ona svuda postepeno pada. Sa druge strane Centralne banke zemalja u razvoju, među kojima je i naš region, su mnogo ranije počele zaoštravanje monetarne politike, pa mi sad vidimo da neke banke počinju sa stagniranjem kamatnih stopa, kao što je slučaj u Srbiji i Rumuniji, dok je u Mađarskoj počelo smanjenje kamata.

Potražnja za stambenim kreditima trenutno stagnira imajući u vidu da su mnogi stambeni krediti vezani za Euribor. Dobra vest je što ECB trenutno pauzira sa povećanjem kamatnih stopa, a neka predviđanja su da će sledeće godine sa padom inflacije doći i do pada kamatnih stopa. Projekcije su da će od septembra 2024. krenuti sa popuštanjem monetarne politike, tj. smanjenjem kamatnih stopa u septembru i decembru što će dovesti do smanjenja kamatnih stopa na stambene kredite – izjavila je Marija Savić i naglasila da nema kašnjenja u otplati dosadašnjih kredita.

VELIKI POTENCIJAL ZA INDUSTRIJSKI RAZVOJ

Kriza ne utiče drastično na sektor izgradnje industrijskih objekata. Srbija je i dalje vrlo interesantna međunarodnim investitorima, jer nudi mogućnost izgradnje poslovnih, logističkih i industrijskih objekata po povoljnim uslovima. Prema rečima Petra Kolognata, direktora Poslovnog razvoja kompanije CTP, Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao vrlo aktraktivno tržište za investitore, posebno kada su industrijski objekti u pitanju.
CTP posluje u 10 zemalja Evrope i u mnogima je teško doći do kvalitetnog zemljišta, a u Češkoj više nije moguće kupiti zemlju. U Srbiji to nije problem. Srbija ima dovoljno zemlje što je jedan od razloga zašto smo toliko aktivni na srpskom tržištu. Nove industrijske zone su razvijene u Beogradu i Novom Sadu, razvijaju se zone u Nišu i Jagodini, a u planu je i razvoj novih industrijskih parkova u Novom Sadu i Jagodini, kako bismo bili konkurentni u ponudi proizvodnih prostora na lokacijama gde ima dovoljno radne snage – rekao je Petar Kolognat i najavio izgradnju novih 150.000 kvadrata u sledećoj godini.

Još jedan od izazova sa kojima se suočava tržište nekretnina u Srbiji je činjenica da ono ne može da ispuni zahteve postavljene Zelenom agendom koje diktira Evropska Unija.

Konkretno naše izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, imaju uvedenu obavezu takozvanog zelenog sertifikata. To znači da stambeni objekti koji ne poseduju energetske pasoše, moraju pribaviti energetske pasoše i izvršiti određena ulaganja da bi dobili određeni nivo energetskog pasoša – podseća Danijela Ilić predsednica Nacionalne asocijacije procenitelja Srbije.