Statistika kretanja cena nekretnina u regionu

Uporedimo situaciju sa cenama nekretnina u Srbiji sa tržištem okolnih zemalja u regionu. Polugodišnji rast cena nepokretnosti u Srbiji iznosi oko 7 odsto, a u Severnoj Makedoniji 16,5 odsto. Cene stanova u Hrvatskoj u prvoj polovini godine više su za pet odsto u odnosu na prethodni period, odnosno za 13,46 nego u istom periodu prošle godine.

U poslednjih 10 godina cene novih stanova u regionu najbrže su rasle u Srbiji, i u tom periodu skočile su za 35 odsto.

Taj procenat nešto je niži od EU proseka, gde su cene od 2011. do 2021. godine porasle za 42 odsto. U poslednjoj deceniji rast cene novih stanova u Hrvatskoj iznosio je 18 odsto, a u Sloveniji 14 odsto.

Građevinskih dozvola u prvom delu ove godine više je za oko 20 odsto nego u istom periodu prošle godine, ali to je manje u odnosu na procenat koji je ostvaren u poslednjem kvartalu prošle godine. Od kraja 2014. godine broj građevinskih dozvola porastao je za čak 553 odsto, što pokazuje snažnu tendenciju u poslednjih osam godina u uslovima povoljnog privrednog ambijenta.

Faktori koji su zajednički svim zemljama, a koji su uzrokovali ovakve tendencije, ogledaju se u rastu prosečnih neto plata, niskim kamatnim stopama i rastu udela stambenih kredita u ukupno plasiranim kreditima, kao i u rastu cena građevinskih materijala.

Ovo je karakteristično za sve države, ali ono što je naša osobenost je da smo mi tržište “vezanih transakcija” gde preko 80% građana prodaje da bi kupilo nešto drugo ili plasiralo kapital opet u nepokretnosti.

Cene nekretnina u Bosni i Hercegovini

Poslednji podaci pokazuju da su cene u prvoj polovini 2022. godine u Sloveniji imale kvartalni rast od 4,1 odsto i međugodišnji od 16,9 odsto, dok su u Bosni i Hercegovini ove godine prosečne cene nekretnina više za 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Cene nekretnina u Bosni i Hercegovini dosegle su u centru Sarajeva i 6.000 KM (3.067 evra), dok su na periferiji oko 2.500 KM (1.278 evra).

Situacija nije bolja ni u drugim gradovima, gde su takođe skočile cene. Prosečna cena prodatih novih stanova u 2022. godine iznosi 2.240 KM (1.134 evra) po metru kvadratnom, što je u poređenju sa prosečnom cenom prodatih novih stanova u protekloj godini više za 23 odsto, a u odnosu na prvi kvartal 2021. godine više za 24,9 odsto.

U sektoru gradnje zabeležen je međugodišnji rast od 0,5 odsto u prvom kvartalu 2022. godine, međutim, ipak je došlo do zahlađenja u odnosu na drugu polovinu 2021. godine, kada je međugodišnji rast iznosio 2,4 odsto. Broj završenih nekretnina u prvom kvartalu iznosio je 662, što predstavlja međugodišnji rast od 15,5 odsto, dok broj nedovršenih nekretnina iznosi 4.618, što predstavlja međugodišnji rast od 8,2 odsto.

Tržište nekretnina u Sloveniji

Najvišu prosečnu cenu nekretnina kada je reč o regionu ima Slovenija, gde je prosečna cena kvadrata u starogradnji dostigla 2.700 evra. U odnosu na 2020, cene stanova u višestambenim zgradama porasle su za oko 15 odsto, a cene stambenih kuća za 13 odsto, podaci su Geodetske uprave.

Međugodišnji rast iznosio je 16 odsto, a na tromesečnom nivou cene su više za dobra dva odsto, pokazuju podaci Capital Geneticsa. Najviše cene su u Ljubljani. Tu su kupci u proseku morali izdvojiti 3.644 evra za kvadrat u starogradnji, što je za 11 odsto više na godišnjem nivou.

Najviše cene imaju garsonjere, čiji kvadrat košta 3.905 evra. Kvadrat trosobnog ili većeg stana u proseku košta 3.383 evra.

Povećana je razlika u ceni između novijih i starijih stanova. Za novije stanove mlađe od deset godina prosečna cena prelazila je 4.000 evra po metru kvadratnom. Cene u novogradnji na najpoželjnijim lokacijama kreću se od 5.000 do 10.000 evra po kvadratu. Stanovi stariji od deset godina u proseku su dostigli 3.636 evra za kvadrat. Više od 3.000 evra u proseku treba izdvojiti za stan u Domžalama, Izoli, Kopru i Škofjoj Loki. Najskuplji su u Škofjoj Loki, gde za kvadratni metar treba izdvojiti 3.373 evra, dok je prosečna cena u Kopru 3.326 evra.

Statistički podaci o cenama nekretnina u Hrvatskoj

Cene nekretnina u Hrvatskoj konstantno rastu već godinama, što nisu pokolebali ni potresi ni pandemija. U prvom tromesečju 2022. cene stanova u Hrvatskoj (i starih i novih zgrada) porasle su za pet odsto u poređenju s prethodnim kvartalom, odnosno za 13,46 odsto u odnosu na isto razdoblje lani.

Još je impresivniji rast od kraja 2015. godine, kada je ekonomska kriza srušila cene. Naime, cene stanova od tada porasle su za 52 odsto, dok je prosečan rast u Evropskoj uniji (EU27) u tom periodu iznosio 44 odsto, a u evrozoni 40 odsto. Za stan u novogradnji u rubnim delovima Zagreba, za kvadrat je potrebno izdvojiti oko 2.400 evra, dok u centru kvalitetnija gradnja ide do 3.000 evra po kvadratu. Na atraktivnijim i traženijim lokacijama u Zagrebu, cena novogradnje dostiže i pet hiljada evra po kvadratu.

Cene nekretnina u Severnoj Makedoniji

Cene stanova u Severnoj Makedoniji ostvarile su godišnji rast od 16,5 odsto, što je rekordan porast koji se nije dogodio u protekloj deceniji. Time se nastavlja tendencija kontinuiranog rušenja rekorda poskupljenja stanova započetog prošle godine.

Naime, u četvrtom kvartalu 2021. godine rast je iznosio 11,4 odsto, a u prvom kvartalu ove godine 12,5 odsto. Makedonski građevinari kao glavni razlog rasta navode povećanje troškova izgradnje. Njihovu tvrdnju potkrepljuje i statistika. U prvom tromesečju 2022. u odnosu na četvrto tromesečje 2021. troškovi izgradnje novih porodičnih kuća veći su za 7,5 odsto, materijalni troškovi za 10 odsto, a za radnike za 2,3 odsto.