Tržište nekretnina u Srbiji nastaviće da raste i u 2023. godini

Tržište nekretnina u Srbiji ove godine doživelo je rekordnu potražnju za poslovnim, industrijskim i stambenim prostorom, a taj trend rasta nastaviće se i u 2023. Banke će biti nešto strožije u pogledu odobravanja kredita, a uslovi finansiranja će se pooštriti. Ipak, ukupni izgledi su i dalje pozitivni, navode govornici panela o investicijama i finansiranju Balkans Property Foruma 2022., koji je održan17. novembra u Beogradu.

Više od 150 učesnika okupilo se i razgovaralo o ključnim pitanjima i najnovijim trendovima u industriji nekretnina, sa posebnim fokusom na teme poput inflacije i uslovima finansiranja u bankarskom sektoru.

U svetlu neizvesnosti uzrokovane ratom i inflacijom, investitori iz Evrope i regije zauzimaju oprezniji pristup. “Inflacija određuje politiku središnje banke i troškove finansiranja, što zauzvrat utiče na aktivnost ulagača. Sve dok kamatne stope ostanu tamo gde jesu i ne znamo kuda idu, investitori će ostati oprezni,” objasnio je Krisztián Hornok MRICS, direktor transakcija u Indotek Group - kompanije koja je postala najveći vlasnik kancelarija u Beogradu nakon preuzimanja GTC portfolija. Dodao je, međutim, da Indotek grupa razume rizik i zna kako njime upravljati. “Definitivno želimo diverzifikovati naš portfelj i nemamo određene planove i preferencije u pogledu klasa imovine i zemalja. Vrlo smo oportunistični i spremni da uložimo tamo gde pronađemo proizvod.”

Vasilije Jauković, glavni bankar EBRD-a, istaknuo je da se učinci inflacije moraju posmatrati različito - tržište po tržište i klasu imovine po klasu imovine. “Moramo shvatiti da inflacija postaje više simptom nego uzrok. Moramo se pozabaviti uzrokom jer ne možemo izlečiti simptom”, dodao je.

Novi rekordi na tržištu rezidencijalnih stanova

Kako je istaknuo Hannes Wimmer, izvršni direktor Loan Syndication u Erste Group Bank AG, ljudi raseljeni zbog rusko-ukrajinskog rata stvoriće dodatnu potražnju za nekretninama u nekoliko zemalja.

Tako je i u Srbiji, gde je povećan priliv stranaca (oko 100.000 ljudi) kao posledica rata izazvao dodatni pritisak na rast cena stanova, pa je ovo godina rekordna po broju prodatih stanova i količini novca koji je uložen u stanove. Cene iznajmljenih stanova u Beogradu su takođe porasle, jer Beograd generalno ima mali broj stanova za iznajmljivanje.

“Gledajući unapred, s obzirom na sve veće troškove izgradnje i povećanu potražnju, nema razloga za pad cena stanova u budućnosti. Treba očekivati da će banke u 2023. godini biti nešto strožije u odobravanju kredita, ali ne očekujemo da će to imati dramatičan uticaj na potražnju jer se 70 posto stanova u Beogradu kupuje iz sopstvenih sredstava”, rekao je Srđan Teofilović, direktor tržišta kapitala u CBS International, ističući i da se u Beogradu godišnje proda oko 20.000 stanova, što je za grad od gotovo dva miliona stanovnika relativno mali broj.

Velika potražnja za industrijskim i poslovnim prostorom

Tržište industrijskih objekata takođe je otporno na krizu, što dokazuje činjenica da kompanija CTP Srbija sledeće godine planira da udvostruči svoj srpski portfelj i izgradi dodatnih 250.000 kvadrata. Prema rečima Petra Kolognata, direktora poslovnog razvoja u CTP Srbija, trenutno je aktuelan trend približavanja, tj. “nearshoring” – gde kompanije menjaju svoje strategije zbog kolapsa lanaca snabdevanja, stoga sele proizvodne pogone s Dalekog istoka u zapadnu Evropu – a to predstavlja odličnu priliku za regiju i Srbiju.

On smatra da Srbiji nedostaje industrijski prostor klase A, što u kombinaciji s nearshoring trendovima i tekućim infrastrukturnim projektima koji stvaraju nove prilike, čini uverljiv argument za investitore i banke. Prema rečima Srđana Teofilovića, potražnja za poslovnim prostorom ove se godine udvostručila, pa ne čudi što se trenutno gradi oko 200.000 kvadrata novih poslovnih prostora u Beogradu. "20% celokupnog poslovnog prostora je u novogradnji ili se obnavlja, što predstavlja dobru priliku za ulagače u kapital", dodao je.

Šta banke žele finansirati

Milan Vićentić, izvršni direktor za korporativno bankarstvo Eurobank Direktna, potvrdio je da je industrijski prostor jedan od pobednika poslednjih godina. “Potražnja je u stalnom porastu poslednje 2,5 godine. Kad je rat počeo, došlo je do kratkog usporavanja, ali čim smo se uverili da do nuklearnog rata neće doći, kompanije su nastavile ulagati,” rekao je.

Banke nemaju preferencije kada su u pitanju klase imovine, smatra Hannes Wimmer. Osvetlio je neke od trendova koje prati na tržištu poslednjih nekoliko meseci. “Potražnja za hotelima raste zahvaljujući oporavku turizma, dok potražnja za industrijskim prostorom ostaje snažna. Rezidencijalno tržište moglo bi biti pod stresom na određenim tržištima, ali generalno, banke su još uvek otvorene za poslovanje.”

Milan Vićentić istaknuo je kako su banke prirodno konzervativnije nego pre. „Bankarski sektor će nastaviti podržavati ekonomiju i sektor nekretnina, uz stalno praćenje tržišnih promena i preduzeti potrebne mere opreza u cilju očuvanja kvaliteta postojećih kredita u segmentu nekretnina, kao i strukturiranje novih kredita na način koji štiti i klijente i banku“, objasnio je. “Nije realno očekivati pad kamatnih stopa u narednoj godini, jer su one u proteklih nekoliko godina bile na istorijski niskom niovu. Ne očekujem da će porast kamata na stambene kredite izazvati probleme u otplati, niti u padu tražnje za nekretninama” zaključio je Vićentić.